«Prijem novih članova. Dođi i ti, ako smeš.»  Divna provokacija upućena studentima koji su poželeli nešto novo u svojoj svakodnevici. Naime, 4. Novembra, u 18:00h, održan je info sastanak za prijem novih članova u BEST organizaciju.

Ljudi opijeni «BEST spiritom» i ljudi koji su krenuli u susret tome polako su se okupljali u amfiteatru A2 Elektronskog fakulteta u Nišu. Elektronci su, razume se, znali gde se izabrana prostorija nalazi; ove druge, zbunjene glomaznošću i lavirintima fakulteta, brižni Bestovci su na'vatali i doveli na pravo mesto.

Uz malo ali opravdano zakašnjenje otpočelo je veliko upoznavanje sa BEST organizacijom.

Publici se prvi predstavio izvesni Dušan, koji nas je sproveo kroz čitavu prezentaciju uz već obaveznu tehničku potporu. Čuli smo da je BEST neprofitna, nevladina organizacija osnovana 1989. godine, da su postali snažna, organizovana i inovativna studentska mreža koja stalno raste. Trenutno postoji u preko 30 Evropskih zemalja i kroz akademske i ne-akademske događaje studentima omogućava da putuju, susreću se i uče jedni od drugih. Hm, zanimljivo zvuči... Dotični Dušan je rekao da je vođa nekakvog HR-tima, i predstavio nam pored neizostavnog predsednika, sekretara i blagajnika i ostale vođe nekih timova: PR, IT i FR. Da bi se skinula misterija sa pomenutih skraćenica, svaki od vođa se ponaosob predstavio i govorio o svom timu: čemu služi i čime se bavi.

I da bi bili sigurni da su nas «navukli» pozvali su svog druga, iskusnog Bestovca da kaže nešto o svom doživljaju ove organizacije. Najzanimljivije mi je bilo kad je rekao da je pre BEST-a lepo živeo, ali to je bilo zato što, kaže on, nije znao za bolje. Iz njega je isijavao taj čuveni «BEST spirit»; a kad neko govori tako iskreno kao on, onda mu treba verovati.

Taman kad su najnekulturniji počeli da zevaju, pričanija je obustavljena i otpočeta je radionica.

Podeljeni u grupe od po pet, šest članova dobili smo zadatak, koji je, normalno, trebalo rešiti. Zadatak je bio na engleskom jeziku i, usuđujem se da kažem, pomalo blesav. Sve u svemu, po završetku smo se složili da rešenje za kojim smo tragali možda i ne postoji, već da se samo posmatralo naše ponašanje u timskom radu, budući da su oči određenih Bestovaca sve vreme bile uprte u nas. Nisu ni trepnuli! Ali, dok smo shvatili šta nas je snašlo, već je bilo kasno za bilo kakvu glumu.

Dakle, još intervju, pa da znamo na čemu smo.

Intervju se dogodio sutradan, 5. novembra, u terminu koji smo predhodno sami izabrali. I, šta da vam kažem, intervju k'o intervju: malo treme, malo zbunjivanja, puno zanimljivih pitanja. Svesni ste da ste podvrgnuti nekom psihološkom testu ali vam nije baš jasno kakvom. Bez obzira na ishod, rekoh sebi, pozitivno i korisno iskustvo. A što se tog ishoda tiče, eto, ovaj tekst je moj prvi doprinos BEST organizaciji, tako da - tu sam. Hvala BEST-u!