|
BEST Niš blogger |
 |
 |
 |
|||
There are no translations available.
Beli polumesec i zvezda na crvenoj podlozi – da me bace s Marsa ne bih mogla da promašim u kojoj sam zemlji. Priču krećem odavde, jer sam posle diskusije sa tada samo budućom predsednicom svoje lokalne grupe, na sve teme ovog Besta, utonula u san, tako da mi se putovanje svelo na enterijer vagona.
Istanbul – prvi na listi gradova koje sam oduvek želela da posetim, okruživao nas svojim šiljcima. Ta užurbana urbanost kroz koju smo tražile Grand bazar i egzotika mora udaljenog samo par desetina metara od naših stopala, nisu razbili nijednu iluziju koju sam imala o ovom mestu.
Komplimenti iskusnih trgovaca padali su na sve strane, kao i cene, već nakon prvog nagoveštaja mušterije da nisu bas odgovarajuće. Nargila je bila obezbedjena, bez toga mi nije padalo na pamet da se vraćam u Srbiju. Umorne i gladne napastvovale smo sendviče koji su prešli granicu zajedno sa nama. Jedva smo čekale da ih sredimo, pa da predjemo na kebab.
Prizor koji je definitivno bio sastavni deo pejzaža mog sna o ovom gradu je čuveni most izmedju dva kontinenta. Divila sam se toj gradjevini dok je menjala boje i pokušavala da fotoaparatom obuhvatim, ako ne njenu veličanstvenost, onda bar punu veličinu.
Ramazan je bio dodatni razlog da ovaj grad ne utone u noćni san. Prizor duboko u noć kao kod nas u 21h-22h. Porodice šetaju, večeraju ili doručkuju (kakogod oni to doživeli), sede na klupama Evrope gledajući na sledeći kontinent jednako nezanešeno kao kad s niškog keja gledam tvrdjavu.
|
|||||
 |
 |
 |
| Comments | 0 | Hits: 190 |